Talenat dovoljan za preživljavanje

Metalni tipl s krilcima, koji je patentirao Zoran Milinković iz Zemuna, može da zatvori rupu bilo kog zida. Iskusni građevinari, posetioci međunarodne izložbe pronalazaka koja je prošle nedelje održana u Etnografskom muzeju, kažu da takav tipl nigde u svetu nisu videli. Nacionalna služba za zapošljavanje, međutim, ocenila je da Zoranov patent ne zavređuje subvenciju koja se nezaposlenima dodeljuje u okviru programa samozapošljavanja.

- Patent sam zaštitio kod Zavoda za intelektualnu svojinu, a za subvenciju iz programa samozapošljavanja sam konkurisao u martu. Radi se o tiplu koji je univerzalan, dakle pogodan za sve vrste zidova od cigle do betona, a koji u sebi ima krilca koja se šire sve dok se tipl ne fiksira. Nameravao sam da patent ustupim sinu, koji ima 22 godine i takođe je nezaposlen, i da na njegovo ime otvorim zanatsku radionicu. Ali odbijen sam - kaže Zoran, uz opasku da su mediji puni reklama u stilu „ako imaš ideju, lako ćeš doći do kredita“.
Da je uvršten u program samozapošljavanja, Milinković bi dobio jednokratnu subvenciju od 130.000 dinara i mogao bi kod Fonda za razvoj da konkuriše za kredit bez hipoteke u iznosu do 15.000 evra. A to bi bilo dovoljno da otvori radionicu u kojoj bi, osim sina koji je po zanimanju precizni mehaničar, putem kooperacije zaposlio bar još nekoliko zanatlija.
- Puna je Vojvodina neuposlenih strugova i drugih mašina. Metalska industrija je gotovo sasvim zamrla, a moj patent je idealan za pokretanje proizvodnje koja bi sigurno imala kupce. Ali ne predajem se - razočarano kaže Milinković.
Ovaj kvalifikovani mehaničar dar za tehnološke inovacije iskazao je još tokom rada u fabrici „Teleoptik“ u kojoj su Milinkovići (Zoran, njegov otac i brat) proveli preko 100 godina radnog staža. Za tehnička unapređenja je od radničkog saveta u dva navrata dobio novčanu nagradu. Ali 2. decembra 1998. u „Teleoptiku“ je otvoren stečajni postupak i Zoran je posle 28 godina u firmi u kojoj je izučio zanat ostao bez posla. Godinu i po dana je primao naknadu za nezaposlene, a danas kao invalid treće kategorije prima polovinu zakonom propisanog minimalca - celih 3.700 dinara. Uz desetak hiljada ženine penzije, to je sav redovni prihod porodice Milinković.
Snalaze se kako znaju i umeju. Na zemunskoj pijaci prodaju sunđere za pranje sudova, nešto zeleniša. Nakon izlaska iz vojske sin povremeno radi preko omladinske zadruge, trenutno je u „Koka-Koli“. A Zoran se, pored bitke za svoj patent, povremeno vraća staroj ljubavi - pravljenju figurica od kamenih oblutaka iz Drine i s Crnogorskog primorja. Tajnu ovog neobičnog hobija otkrio je davne 1979. godine tokom letovanja u Crikvenici pokušavajući da popravi figuricu koju je kupila ćerka njegovog prijatelja. Zahvaljujući kamenim figuricama, ubrzo je uspeo da spoji lepo i korisno. Tokom leta, sa suprugom je po mesec-dva provodio u Petrovcu na moru. Kako kaže, bilo je godina kada su se kameni obluci i te kako isplatili, ali i onih kada ostvarena zarada nije bila dovoljna ni da pokrije troškove boravka na moru.
- Napravio sam više hiljada figurica. Mnoge od njih su kupili stranci sa svih kontinenata. Ali problem prodajnog mesta, osim na moru, nikad nisam uspeo da rešim. U Beogradu mi nigde nisu dozvolili da postavim tezgu iako su me svi inspektori iz Knez Mihailove lično poznavali - priseća se Goran, darovita žrtva tranzicije, koja u rukavu, kako kaže, čuva još desetak za sada još nezaštićenih pronalazaka.

Izumi iz kućne laboratorije
Automatsko čišćenje autobuskih stajališta od snega uz pomoć vazduha zagrejanog svetlošću ulične sijalice i diskretni klima-uređaji za autobuse gradskog prevoza - samo su neki od izuma iz Zoranove kućne laboratorije. Na ulaznim vratima Milinković je instalirao neku vrstu bežičnog zvonca koje mu pokraj kreveta u spavaćoj sobi signalizira kad god neko stavi ključ u bravu.